О књизи: 2003 / У граду су управо причали о манијаку. Радио, телевизија, штампа - сви преносе само о својим несрећним жртвама. Због свих ових страхота, Дусјина болест се погоршала: није смела да изађе сама из стана, а код куће је стално проверавала да ли има манијака у фрижидеру, у сопственој гардероби, па чак и у канти за смеће. Штавише, пријатељи су долили уље на ватру: једна од њих, из непознатог разлога, има крв на тастерима клавира, друга, Дусја, открива крвави нож сакривен у купатилу. А најважније су Душини ноћни снови, где она у спаваћици, хода боса улицом под месечином са неким непознатим човеком у пиџами, а њихови разговори су искључиво о манијаку. Али једног дана Дусја је била изненађена када је открила да то уопште нису били снови - она ​​је стварно лутала ноћу! А најгоре је било то што је коначно схватила ко је манијак, тачније, манијак. И сама је била манијак!